Kako dočekujemo sto godišnjicu naših parnih lokomotiva, i kako je nismo dočekali.
Opravdanjima ovde ne može biti mesta, jer ista opravdanja su na ko zna na koliko bezskrupuloznih načina zlupotrebljena, na najniži ljudski način, da prizivaju osećaj odvratnosti.
Moram u ovom pisanju pobiti sve od nemoralnih motiva, za nametnuta opravdanja. Kojima u ma kakvom kulturnom
dijalogu, mesta ne može biti!.
Kao savezna država mi smo zaista bili u posedu, bogatog fonda kulturno tehničkog nasleđa, koje se odražavalo u industriji i u pomorskom, rečnom i željezničkom saobraćaju.
Danas kao pojedinci i zajednice, nikako ne možemo smatrati sebe odgovornim za postupke i događaje, koji su se odigrali
sa kraja 80-tih do početka novog milenijuma 2000 godine.
Kao zajednica naroda, nismo bili u prilici, da u takvom okruženju pri SFRJ, ostvarimo sve tekovine demokratije i transparen-tnosti. Svi smo bili jednostavo sa umom isprani od osećaja za kulturne i tehničko istorijske tekovine naših naroda.
Sve ove činjenice su išle u prilog manjini, navodno obrazovanih i kulturnih predstavnika elite, da svoje pozicije održavaju, sa međunacionalnim napetostima i generisanju stanja opšeg ratnog sukoba, čiji je motiv isklučivo bio kriminalne prirode.
Dakle oni, koji su trebali da održavaju mir i red, radili su ovo:
Moram u ovom pisanju pobiti sve od nemoralnih motiva, za nametnuta opravdanja. Kojima u ma kakvom kulturnom
dijalogu, mesta ne može biti!.
Kao savezna država mi smo zaista bili u posedu, bogatog fonda kulturno tehničkog nasleđa, koje se odražavalo u industriji i u pomorskom, rečnom i željezničkom saobraćaju.
Danas kao pojedinci i zajednice, nikako ne možemo smatrati sebe odgovornim za postupke i događaje, koji su se odigrali
sa kraja 80-tih do početka novog milenijuma 2000 godine.
Kao zajednica naroda, nismo bili u prilici, da u takvom okruženju pri SFRJ, ostvarimo sve tekovine demokratije i transparen-tnosti. Svi smo bili jednostavo sa umom isprani od osećaja za kulturne i tehničko istorijske tekovine naših naroda.
Sve ove činjenice su išle u prilog manjini, navodno obrazovanih i kulturnih predstavnika elite, da svoje pozicije održavaju, sa međunacionalnim napetostima i generisanju stanja opšeg ratnog sukoba, čiji je motiv isklučivo bio kriminalne prirode.
Dakle oni, koji su trebali da održavaju mir i red, radili su ovo:
Parne lokomotive Jugoslovenskih željeznica, koje su zatečene u Austrijskim depoima 2009 godine.
032,037,044,227,240,253,329,339 i 502.
032,037,044,227,240,253,329,339 i 502.
Dakle vojni i politički vrh same SFRJ.
Izvod iz evidencije vojnog invetara, odnosno ratne rezerve, čiji su artikli izvezeni, pod izgovorom da je reč o kasaciji u fero sirovine. Novac od ovakvih trans-akcija sklanjan je u inostranstvo ili inozemstvo ovako ?. Napomena ovaj video prilog, je u cilju ilustracije, onoga što se svima nama dešavalo, do kraja ratova, i iza toga nema nikakvu političku pozadinu, kao fakat !. Srbija. 33-042,Kraljevo, 33-044,Resavica, 33-139,Kos.Mitrovica 33-168,Kos.Mitrovica, 33-227,Kucevo, 33-248,Smederevo 33-329,Kucevo, 33-339,Smederevo. |
|
Srbija |
Republika Srpska
|
Hrvatska
|
Federacija BiH
|
33-044,Resavica |
|
33-032,Gračac
|
33-502,
Banovići
|
33-227,Kučevo
|
|
33-037,Gračac
|
|
33-329,Kučevo
|
|
33-240,Vinkovci
|
|
33-339,Smederevo
|
|
33-253,Gračac
|
|
|
|
|
|
Dakle na ovaj način deo bogatog istorijskog nasleđa je prodavan navodno u staro gvožđe, pomoću "TRAN-GE FRANGE FIRMI" . Firmi neobrazovanih trgovaca sa privatnim delatnicima auto odpada "AUTOGENIM REZAČIMA", koji ni pre ni posle od toga nisu imali ništa. Sva dokumentacija o njihovom posl-ovanju je sistematski uništena do 1993 godine. Sličan slučaj je i sa tzv "PIRAMIDALNOM ŠTEDNJOM" sreds-tava svih naših građana,(Ovo je u ilustraciji, koliko je zlo našlo naše narode, i ko je imao interesa da generiše rat , sa pratećom psihozom).
O obimu ove destrukcije, nije zahvalno komentarisati, dovoljno je videti, šta je od svega toga danas ostalo, i u kakvom je
stanju.
O obimu ove destrukcije, nije zahvalno komentarisati, dovoljno je videti, šta je od svega toga danas ostalo, i u kakvom je
stanju.
Podaci su pozajmljeni od stranice; http://www.pospichal.net/lokstatistik/yu.htm
Poenta ove selektovane dokumentacije, je da prikaže brojnost iventara, na svim EX YU železnicama, kao i da objasni kontinuitet, "čerupanja" fero inventara železnica, čija razlika u protiv vrednost, otpadnog čelika, samim železnicama, nikada nije ni vraćena, što i objašnjava ovo današnje dubiozno-krizno stanje, od kojega se ni do dan danas železnica, u Srbiji nije oporavila.
Početak ove nečasne prakse je 1968 godina "vreme Brionskog plenuma", da bi svoj pun zamah dostigla početkom 90-tih godina, sa izazivanjem ratnih sukoba, kako bi se ova kampanja privela kraju, u odvoženju odrezaka od,železničkih i industrijskih mašina "fero odpada" na pretapanje u železarama;" Jesenice-Slovenija" i "Linz-Austrija".
Tokovi novčanih trans-akcija, su prikazani u ovom postavljenom videu.
Poenta ove selektovane dokumentacije, je da prikaže brojnost iventara, na svim EX YU železnicama, kao i da objasni kontinuitet, "čerupanja" fero inventara železnica, čija razlika u protiv vrednost, otpadnog čelika, samim železnicama, nikada nije ni vraćena, što i objašnjava ovo današnje dubiozno-krizno stanje, od kojega se ni do dan danas železnica, u Srbiji nije oporavila.
Početak ove nečasne prakse je 1968 godina "vreme Brionskog plenuma", da bi svoj pun zamah dostigla početkom 90-tih godina, sa izazivanjem ratnih sukoba, kako bi se ova kampanja privela kraju, u odvoženju odrezaka od,železničkih i industrijskih mašina "fero odpada" na pretapanje u železarama;" Jesenice-Slovenija" i "Linz-Austrija".
Tokovi novčanih trans-akcija, su prikazani u ovom postavljenom videu.
Naša najpoznatija stogodišnjakinja od slučaja do slučaja se nalazi u ovakvim stanjima;
U Srbiji.
IZVAN SRBIJE.
Ali zato su njihovu MŽ 33-090 doveli do perfekcije.
Dakle ako sami nešto ne učinimo niko nije niti će biti voljan da pomogne. Mi kao stranica na facebooku možemo samo apel--ovati, na vas fanove i obrazovane ljude, da se nešto učini po ovom pitanju,
kako bi tekovine naše tehničke kulture bile očuvane.
Isti je slučaj i sa još dva stogodišnja tipa lokomotiva, sa serijama JŽ 20 i JŽ 26.
Dakle ako sami nešto ne učinimo niko nije niti će biti voljan da pomogne. Mi kao stranica na facebooku možemo samo apel--ovati, na vas fanove i obrazovane ljude, da se nešto učini po ovom pitanju,
kako bi tekovine naše tehničke kulture bile očuvane.
Isti je slučaj i sa još dva stogodišnja tipa lokomotiva, sa serijama JŽ 20 i JŽ 26.
Ovde bih fokusirao pažnju da je od serije JŽ 26-079 ostao samo jedan jedini primerak na svetu, ove nezvanično prve ratne
lokotive u Nemačkoj, i ako je nastala poduticajem našeg tehničkog biroa i proizvedena 1913 godine, za potrebe železnica
Kraljevine Srbije.
lokotive u Nemačkoj, i ako je nastala poduticajem našeg tehničkog biroa i proizvedena 1913 godine, za potrebe železnica
Kraljevine Srbije.
Kako pored , Nemačke i mi imamo kapacitete,za remont i konzervaciju ovih lokomotiva u "ŠINVOZ ZRENJANIN" velika bi
šteta a naročito i sramota bila,da na ovom jedinstvenom jubileju, zaista ništa zajednički ne poradimo.
Umoljavam sve fanove, naročito ovde u Srbiji, da nikada više ne dozvole ma kakvu zloupotrebudatog poverenja.
Svako kome bi palo na um da umesto popravke, treba izvršiti kasiranje, treba ga osuditi i onemogućiti
da priđe železnicama u opšte.
Kako je ovde jubilarna stota godišnjica, ovo neka bude polazni apel da uradimo nešto zaista svi, jer nemamo privatne
železnice, osim ove naše nacionalne i golu dobru volju. Da molimo našu državu,da se bilo šta učini. Nemačka i Austrija
se diče svojim tehničkim nasleđem i od toga prave turističku atrakciju, videli ste treću i četvrtu sliku sliku,"gore"kako su
došli do svojih eksponata.
Red je na nas da pokažemo svetu ko smo i šta smo.
šteta a naročito i sramota bila,da na ovom jedinstvenom jubileju, zaista ništa zajednički ne poradimo.
Umoljavam sve fanove, naročito ovde u Srbiji, da nikada više ne dozvole ma kakvu zloupotrebudatog poverenja.
Svako kome bi palo na um da umesto popravke, treba izvršiti kasiranje, treba ga osuditi i onemogućiti
da priđe železnicama u opšte.
Kako je ovde jubilarna stota godišnjica, ovo neka bude polazni apel da uradimo nešto zaista svi, jer nemamo privatne
železnice, osim ove naše nacionalne i golu dobru volju. Da molimo našu državu,da se bilo šta učini. Nemačka i Austrija
se diče svojim tehničkim nasleđem i od toga prave turističku atrakciju, videli ste treću i četvrtu sliku sliku,"gore"kako su
došli do svojih eksponata.
Red je na nas da pokažemo svetu ko smo i šta smo.