НЕИСКОРИШЋЕНА ЖЕЛЕЗНИЦА: КОЈОМ ПРУГОМ ИДЕ СРБИЈА? Удружење љубитеља железнице, Поводом 129 година железнице у Србији.
Silom prilika nekad.	Sada možda i mnogo gore, od nekad.
До Ниша сат дуже него 1936. Напредне земље улажу у возове.
Док су у међувремену Аустрија, Француска, Швајцарска, Немачка, Русија и још многе друге земље даље усавршавале и убрзавале своје железнице, и све време држале железнице као главно средство међуградског и приградског саобраћаја.  Србији се данас железница користи у врло малој мери за ту сврху, и изузетно је запостављена.	После стицања независности на Берлинском когресу 1878. године, један од првих задатака је било изградити железничку пругу, и на тај начин омогућити повезаност и развој. Пруга Београд – Ниш је свечано пуштена у саобраћај 15.септембра 1884. године, а тада су у целој Србији постојале само две фабрике.
	Време вожње Београд-Ниш кроз историју: Отварање пруге 1884. 8 сати 30 минута Експресни воз 1903. 5 сати 30 минута Оријент експрес 1936. 3 сата 20 минута Екпресни са дизел вучом 60-тих 3 сата Брзи воз 2013 4 сата 30 минута
Нови железнички мост
	Поводом 100 година железнице, пре 29 година отворен је Нови железнички мост. Мост спада међу најлепше железничке мостове у Европи, а превозни капацитет је двоструко више путника него што аутомобилима и аутобусима може прећи мостом Газела. Преко моста је 3 пута успостављан и два пута озбиљно занемариван градско-приградски саобраћај. У великом градовим и развијеног и неразвијеног света, занемаривање градских железница је најчешће везано за ратове. Београд је један од ретких великих градова света, где се занемаривање градских железница десило у
периодима без ратова. Штавише, на градске железнице се мислило тек када је град или држава у толиком проблему, да једино градска железница може да га реши. Почетком 80-тих то је била нафтна криза због конфликта на Блиском истоку, почетком 90-тих то је био ембарго на нафту, а 2010. то је био тотални хаос у саобраћају Београда у току радова на мосту Газела.
Железница у свету у XXI веку
	У Србији се појам железница везује за оне неугледне остатке железнице, који данас постоје у Србији. Ипак, део грађана Србије, који је имао прилику да путује или живи у иностранству, могао је да директно рашчисти са овим предрасудама. Данас чак и државе са великим нафтним ресурсима и јефтином нафтом улажу изузетно много у шински превоз из различитих разлога. То могу бити екологија, уштеда у простору, проблеми загушења путева, не-ефикасност аутомобилског и аутобуског
саобраћаја у градовима, равномернији  регионални развој, дугорочна енергетска политика, основа за просторно ширење градова и урбани развој, снижење трошкова транспорта, обезбеђивање социјалног превоза. Много је разлога да и Србија унапреди железнице. Железница је један од најсложенијих система у држави. С обзиром да су средства на железници скупа и имају јако дуг период коришћења, железница је неодвојива од државе и њене стратегије, те се с правом може рећи да је железница огледало државе.
Најстарија пруга у Србији.
	http://www.belacrkva.eu/infon/id4.html Пруга Београд – Ниш ипак није најстарија пруга у Србији. Dana 1. novembra 1856. godine završena je i otvorena za saobraćaj železnička pruga od Bazijaša do Jasenova. Na toj pruzi ležale su železničke stanice Bela Crkva i Jasenovo. Dve godine kasnije, 18. jula (21. jula) 1858. puštena je u saobraćaj železnička pruga Jasenovo - Temišvar. Ova pruga je za Belu Crkvu vrlo vašna u privrednom pogledu, jer je železnička pruga bila povezana sa svetskim
saobraćajem. Pruga Beč-Bazijaš (na toj pruzi ležale su železničke stanice Bela Crkva i Jasenovo) bila je dugo vreme "istočna pruga", čije su produženje sačinjavali lađe na Dunavu i Crnom Moru. Istu prugu upotrebio je Car Franja Josif, kada je otputovao na otvaranje Sueckog kanala. Brzi vozovi su od 5. aprila 1869. godine saobraćali na liniji Temišvar - Bazijaš. Povlačenjem granice železnička pruga gubi svoj značaj, deo je pripao Jugoslaviji, a deo Rumuniji.
Prva pruga u dolini Timoka-Belgijska pruga
Na slici trasa pruge Vrška Čuka-Radujevac Na slici svoznica "BREMZA"	"U vreme kad se u dolini Timoka polagalo po 100 i vise metara železničkog koloseka dnevno,a atmosfera pomalo ličila na one već poznate scene sa Divljeg Zapada,u Njujorškoj luci uspravljen je Kip slobode,u Parizu Ajfelov toranj,kroz Alpe je probijen najveci železnički tunel na svetu Sv.Gotard i izgrađeno je niz značajnih monumenata,koji će zadugo,čak i danas predstavljati "čudo sveta".Ako su ova "čuda" bila za svet,dotle je železnica u dolini Timoka bila "čudo" Istočne Srbije,koje ce trajati oko 1/4 veka" . Nebojša A.Jović-Razvitak,2008.godine Prva pruga u dolini Timoka, Radujevačka ili belgijska pruga počela je da se gradi 1887.godine, puštena je u saobraćaj početkom 1889.godine u dužini od 77km uskog koloseka 0,76 m. Ovom prugom bio je povezan rudnik Vrška Čuka sa pristaništem Radujevac na Dunavu. e.e. 24.januara 1885.god. Jozef Hirš baron iz Budimpešte,dobija od Srpske vlade rudarsku koncesiju za eksploataciju kamenog uglja(antracita) na Vrškoj Čuki.Hirš je planiraop da ugalj do Dunava dopremi "vazdušnom železnicom"-žičarom,dužine 46km preko Vidina u Knezevini Bugarskoj,međutim ne dobija koncesiju od Bugara.Zatim se obraca Srpskoj vladi sa zahtevom da železnicom uzanog koloseka širine 0.75m poveze Dunav sa rudnikom,dolinom Timoka,zasta dobija drugu koncesiju za gradnju ovakve pruge 22.juna1885.god.Da bi ugalj dopremio do pruge,planirao je "vazdusnu zeleznicu" duzine 4.5km,zasta dobija i trecu koncesiju od Srpske vlade. Međutim,Hirš nije imao novca za izgradnju pruge pa se obratio Generalnom društvu za unapređenje nacionalne industrije u Briselu(Belgija). Inženjeri do 26.januara 1887.godine zavrsavaju terenske studije i obelezavanje trase,kao i pojas oko pruge.Uprava u Briselu odlucuje da sirina koloseka bude 0.76m,a ne 0.75m kako je planirao Hirš.
U februaru 1887,godine zapoceti su radovi na postavljanju stubova za telefonsku liniju na relaciji Dunav-Vrška Čuka,trasom buduce pruge. Prvi brod natovaren šinama,lokomotivama,vagonima i drugom opremom i materjalom,uplovljava u vode Dunava kod Radujevca-6.marta 1887.god. Juna 1887.godine zapoceti su radovi na izgradnji pruge.Na 44-45.km od Dunava,na mestu danasnje hidrelektrane Sokolovica,graditelji predlazu da se probije tunel kroz stene Sokolovog kamena na sta se uprava iz Brisela suprotstavlja i ovaj kamen biva prosecen tako da se dobio dubok usek,koji je danas ispod akumulacije hidroelektrane. Daljom gradnjom na 49-50.km od Dunava,bilo je ponovo nephodno izgraditi tunel.Uprava je morala da odobri,jer bi obaranjem kamena u Timok bio promenjen tok reke,pa se busi tunel duzine 162m. Pruga je pustena u saobracaj 18.oktobra 1889.god. 18.oktobra zavrsena je i svoznica "bremza" i pruga od rudnika u duzini od 4km.
Jugoslovenska kinoteka.
Specijalna projekcija nekih od najstarijih domaćih i stranih filmova o železnici, povodom 125 godina saobraćanja voza na liniji Beograd-Niš, biće održana 15. septembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
	Program obuhvata i film “Kroz južnu Srbiju” prvog srpskog producenta Svetozara Botorića iz 1914. godine, a biće prikazan i čuveni film “Ulazak voza u stanicu” (L’ arrivve d’un train en gare de la ciotat) pionira svetske kinematografije Luja Limijera (Louis Lumiere). Povodom 125 godina od puštanja u saobraćaj prve pruge u Srbiji od Beograda do Niša (1884), biće prikazan i film Stevana Miškovića “Prva vožnja motornog voza na liniji Beograd-Kraljevo-Dubrovnik 1938. godine”, koji je snimljen 1940/41, te “Poslednji kolosek”
Živorada Mitrovića (1956), u kojem igraju Jovan Milićević i Marijan Lovrić. Ostatak teksta na http://www.seecult.org/vest/jubilej-zel ... u-kinoteci
НЕИСКОРИШЋЕНА ЖЕЛЕЗНИЦА: КОЈОМ ПРУГОМ ИДЕ СРБИЈА?

Ova rubrika je namenjena vašim člancima, u formi novinskog lista , teksta ili štifne. Ukoliko imate želju da pošaljete kolumnu, molimo unapred, da nam u naslovu toga označite.
Svoja pisanija ili reportaže možete, nam slati u vidu  Ms windows, office ili u Open office. Ukoliko nam svoj rad šaljete u editovanoj HTML formi, ma kojeg tipa PHP koda, umajte na umu kriterijum, da regularni background bude bele boje, ukoliko je reč o citiranju u negativnom kontekstu, vi na prosledite u žutom background-u. Vodite računa da vam je list u centralnom položaju , spoljne širine od 822 Piksela. Sasmo u ovom obliku je moguće embed vašeg članka.
Editor ove web stranice.