Poštovanim posetiocima ovih stranica.
Ove stranice nisu osnovane, da bi se fanovalo sa tematikom železnica, već i više od toga, da se ovde nađu svi, koji vole, koji rade i koji žele da koriste usluge železnica, i u svom običnom ili poslovnom životu.
Glavna ideja vodilja, za pokretanje ovog projekta, bez nekog finansijskog ili poslovnog cilja je to, što se sa tradicionalnom poslovnom i upravnom filozofijom, od strane vlasti i poslovnog miljea, činilo ne domaćinski i gotovo maćehinski, prema zatečenom stanju, svih naših železnica.
Drugim rečima, ono što je trebalo održavati i ulagati u ime daljeg rada, činilo se da se svako ko je u prilici, samo sitno-sopstvenički, okoristi i našteti, bez obzira što je time napravio štetu sopstvenom okruženju ili državi čiji je građanin.
Dakle ovde imamo sistemski i generacijski "veliki problem", jer dok se vlast tako ponaša, prirodno je da se i podanici takve iste, odnose prema železnicama tako, od obrazovnog profila osnovca do doktora nauka!.
Rečito govoreći od fizikalaca i autogenih rezača na fero otpadima, do pravnika, inženjera i ekonomista, zajedno zaokruženo sa političarima, koji i reprezentuju takav milje.
Kako su željeznice u poslednjih 80 godina bile u apsolutnom monopolu države, one nisu zbog političkih razloga, bile usmerene regionalnim servisnim potrebama lokalne privrede, nego su u kvazi kolonijalnom smislu, korištene za jeftin prevoz rudnih blaga i radne snage, u područjima gde su kao u takvoj i prolazile, bez velikog ulaganja, jer je činjena ekološka destrukcija u cilju brze zarade, te kada bi se nešto iscrpilo, onda više nije ni bilo potrebe za železnicom, kao takvom u toj funkciji. Ostala bi na šteti lokalna zajenica sa sopstvenim regionom, osuđena na migraciju u druga mesta , kao i demografsku depopulaciju, jer kada se neka komunikacija napusti, onda sve za njom zamire.
Ovo poslednje i sada važi u većem delu Srbije i drugim republikama bivše nam SFRJ.
Moram priznati da od one čuvene revolucije, fabrike radnicima-zemlja seljacima, ništa nije promenjeno, nema ni malo evolutivnih pomaka ka boljem.
Da bi se nešto menjalo, nisu potrebne finansije i veliki krediti, koji za osnovu imaju manipulaciju od strane države, koja namenske kredite stranih investitora usmerava po svom nahođenju, njenih ministara"Slučaj sa Ruskim kreditom za prugu Valjevo-Loznica!"
Da budem jasniji država i treba da ima monopol nad magistralnim pravcima, ali ukoliko je sama nesposobna da održava regionalne i lokalne pravce, time da ne zloupotrebljava poverenje, sopstvenog građanstva u mestima gde ovi namerno zanemareni pravci železnica prolaze!, naročito kada se u njihovo ime zadužuju u inostranstvu, a onda ta sredstva usmeravaju prema sopstvenom ćefu. To odbija buduće kreditore i investitore, i čini za posledicu, višegodišnju štetu prema samoj državi.
Šta je rešenje ?.
Ono je u suštini jednostavno, lokalne zajednice, treba ba preuzmu starateljstvo nad svojim saobraćajnicama, formirajući nekada "Okružne železnice". Ukoliko i to nije dovoljno treba uvesti i privatnu inicijativu, odnosno biznis u ovu bitnu privrednu i saobraćajnu granu. Što bi značilo kada neki privatni operater za vuču u evropi, želi da radi na teritoriji države?, za uslov na teret mu se stavlja, u trošak i održavanje sa modernizacijom, lokalnih i regionalnih pravaca u domaćinskoj državi. Što povlači i vlasničko pravo na istoj, kao osnovu za obavljanje sopstvene delatnosti u državi domaćinu. Operateri mogu biti domaća ili strana preduzeća. Ovo je jako bitno ukoliko se planiraju graditi novi železnički pravci, i ukoliko se na ovaj način povezuje više regionalnih železnica u jedinstvenu mrežu, na državnom ili međunarodnom nivou. Primer dogradnje pruge Niš-Prahovo pristanište, sa davno isplaniranom i istrasiranom deonicom do Kladova. Da se na toj tački povežu ŽS i CFR. Tu može da dođe i predhodni loš primer pruge Valjevo-Loznica. Reizgradnja napuštene pruge Zaječar -Paraćin sa time da se primarno poveže sa prugom Markovac-Ravanica i Novi Popovac. Tako da se time dobije još jedan alternativni pravac, pored Moravske magistrale. Konačno i ono što nikome ne bi palo na pamet, da se gradnjom železničkih mostova ili podkoapa, povežu pruge Pomoravskog i Potiskog regiona, u novu, Trans-Evropsku prugu sever -jug+ prilaznica Beogradu, kod Pančeva. Drugim rečima da se povežu pruge Mala Krsna - Smederevo i Kovin - Pančevo.
Sa ovom promenom, se prelazi u evolutivni period, oživljavanja železničkog saobraćaja u opšte, jer svako preduzeće naslonjeno na bilo koji željeznički pravac, prirodno će koristiti to kao sopstvenu prednost, da ne govorimo o investicionom potencijalu, na zemlji gde pruga prolazi. Što do danas nije bio slučaj.
U nastavku dajem dva primera, jedan u inostranstvu i jedan kod nas.
Glavna ideja vodilja, za pokretanje ovog projekta, bez nekog finansijskog ili poslovnog cilja je to, što se sa tradicionalnom poslovnom i upravnom filozofijom, od strane vlasti i poslovnog miljea, činilo ne domaćinski i gotovo maćehinski, prema zatečenom stanju, svih naših železnica.
Drugim rečima, ono što je trebalo održavati i ulagati u ime daljeg rada, činilo se da se svako ko je u prilici, samo sitno-sopstvenički, okoristi i našteti, bez obzira što je time napravio štetu sopstvenom okruženju ili državi čiji je građanin.
Dakle ovde imamo sistemski i generacijski "veliki problem", jer dok se vlast tako ponaša, prirodno je da se i podanici takve iste, odnose prema železnicama tako, od obrazovnog profila osnovca do doktora nauka!.
Rečito govoreći od fizikalaca i autogenih rezača na fero otpadima, do pravnika, inženjera i ekonomista, zajedno zaokruženo sa političarima, koji i reprezentuju takav milje.
Kako su željeznice u poslednjih 80 godina bile u apsolutnom monopolu države, one nisu zbog političkih razloga, bile usmerene regionalnim servisnim potrebama lokalne privrede, nego su u kvazi kolonijalnom smislu, korištene za jeftin prevoz rudnih blaga i radne snage, u područjima gde su kao u takvoj i prolazile, bez velikog ulaganja, jer je činjena ekološka destrukcija u cilju brze zarade, te kada bi se nešto iscrpilo, onda više nije ni bilo potrebe za železnicom, kao takvom u toj funkciji. Ostala bi na šteti lokalna zajenica sa sopstvenim regionom, osuđena na migraciju u druga mesta , kao i demografsku depopulaciju, jer kada se neka komunikacija napusti, onda sve za njom zamire.
Ovo poslednje i sada važi u većem delu Srbije i drugim republikama bivše nam SFRJ.
Moram priznati da od one čuvene revolucije, fabrike radnicima-zemlja seljacima, ništa nije promenjeno, nema ni malo evolutivnih pomaka ka boljem.
Da bi se nešto menjalo, nisu potrebne finansije i veliki krediti, koji za osnovu imaju manipulaciju od strane države, koja namenske kredite stranih investitora usmerava po svom nahođenju, njenih ministara"Slučaj sa Ruskim kreditom za prugu Valjevo-Loznica!"
Da budem jasniji država i treba da ima monopol nad magistralnim pravcima, ali ukoliko je sama nesposobna da održava regionalne i lokalne pravce, time da ne zloupotrebljava poverenje, sopstvenog građanstva u mestima gde ovi namerno zanemareni pravci železnica prolaze!, naročito kada se u njihovo ime zadužuju u inostranstvu, a onda ta sredstva usmeravaju prema sopstvenom ćefu. To odbija buduće kreditore i investitore, i čini za posledicu, višegodišnju štetu prema samoj državi.
Šta je rešenje ?.
Ono je u suštini jednostavno, lokalne zajednice, treba ba preuzmu starateljstvo nad svojim saobraćajnicama, formirajući nekada "Okružne železnice". Ukoliko i to nije dovoljno treba uvesti i privatnu inicijativu, odnosno biznis u ovu bitnu privrednu i saobraćajnu granu. Što bi značilo kada neki privatni operater za vuču u evropi, želi da radi na teritoriji države?, za uslov na teret mu se stavlja, u trošak i održavanje sa modernizacijom, lokalnih i regionalnih pravaca u domaćinskoj državi. Što povlači i vlasničko pravo na istoj, kao osnovu za obavljanje sopstvene delatnosti u državi domaćinu. Operateri mogu biti domaća ili strana preduzeća. Ovo je jako bitno ukoliko se planiraju graditi novi železnički pravci, i ukoliko se na ovaj način povezuje više regionalnih železnica u jedinstvenu mrežu, na državnom ili međunarodnom nivou. Primer dogradnje pruge Niš-Prahovo pristanište, sa davno isplaniranom i istrasiranom deonicom do Kladova. Da se na toj tački povežu ŽS i CFR. Tu može da dođe i predhodni loš primer pruge Valjevo-Loznica. Reizgradnja napuštene pruge Zaječar -Paraćin sa time da se primarno poveže sa prugom Markovac-Ravanica i Novi Popovac. Tako da se time dobije još jedan alternativni pravac, pored Moravske magistrale. Konačno i ono što nikome ne bi palo na pamet, da se gradnjom železničkih mostova ili podkoapa, povežu pruge Pomoravskog i Potiskog regiona, u novu, Trans-Evropsku prugu sever -jug+ prilaznica Beogradu, kod Pančeva. Drugim rečima da se povežu pruge Mala Krsna - Smederevo i Kovin - Pančevo.
Sa ovom promenom, se prelazi u evolutivni period, oživljavanja železničkog saobraćaja u opšte, jer svako preduzeće naslonjeno na bilo koji željeznički pravac, prirodno će koristiti to kao sopstvenu prednost, da ne govorimo o investicionom potencijalu, na zemlji gde pruga prolazi. Što do danas nije bio slučaj.
U nastavku dajem dva primera, jedan u inostranstvu i jedan kod nas.
|
|
Novopečeni privatnici i vlasnici kupljenih preduzeća, ne uništavajte, nego obnovite svoje industrijske koloseke, oni su redom zapostavljani iz političkih, a nikako ekonomskih razloga. Jer blago onome koji to u svom krugu ima, ne mora uvek platiti skupe usluge auto prevoznicima !.
Dakle niko nije u svetu toliko lud, da zarad rentabilnosti magistralnih pravaca ukida lokalne i regionalne pravce.
Pozdrav od redakcije .
Pozdrav od redakcije .
DIZAJNERSKE ZAMISLI.
Moje viđenje dizajna za vučenu trodelnu zglobno spregnutu vagonsku garnituru, za regionalni ili lokalni saobraćaj, koja je koncipirana prvenstveno za prevoz putnika i pošte ukoliko bude bilo potrebe za time. Prostor namenjen pošti može se brzo prolagoditi bagažnom prostoru ili odeljku za smeštaj bicikala. Ukoliko se vuku dve ovakve garniture u jednoj kompoziciji, onda se jedan od ovakvih dva odeljaka mogu brzo adaptirati u bife.
Ovo bi se moglo raditi na prostorima EX JŽ gde postoje ovakve platforme za nadogradnju i pogoni za proizvodnju, Ovakvo pojednostavljenje odbacuje samohodne i skupe garniture, i mogu ih vući lakše elektro ili dizel lokomotive. |